Дан примирја у Првом светском рату је новоустановљени празник, који се у Републици Србији обележава од 2012. године, након што је Скупштина Србије крајем 2011. године усвојила измене Закона о државним и другим празницима.

Земље потписнице примирја у Првом светском рату свечано обележавају Дан победе над Немачком. Први светски рат завршен је потписивањем примирја у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, у Компијењској шуми надомак Париза 11. новембра 1918. године у 5 сати и 15 минута. Већ у 11 сати звона широм Француске огласиле су да је и последња непријатељска сила Немачка потписала капитулацију. Сматра се да је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс последња жртва Првог светског рата. Он је погинуом од руке немачког снајперисте у 10.58 часова, 11. новембра 1918. године.

После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године. Тим догађајем је и званично окончан Први светски рат. Иначе, вагон у којем је потписано примирје Адолф Хитлер одабрао је 1940. године као место где је Француска потписала своју капитулацију у Другом светском рату.

Краљевина Србија је Први светски рат водила борећи се на страни Антанте против Централних сила. Све је почело на Видовдан 1914. године када је Гаврило Принцип убио аустро-угарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда (Сарајевски атентат) што је био повод да влада Аустро-Угарске објави рат Краљевини Србији.

Током ове четири године Краљевина Србија је мора да донесе тешке одлуке, да поднесе велике губитке и страдања и да одоли многим искушењима. Од величанствених победа на Колубари и Церу, до Албанске голготе и рехабилитације на грчком острву Крф, преостале снаге српске војске пребачене су на Солунски фронт, на којем ће водити одлучујуће битке против непријатељских војника и на крају се наћи на страни држава победница.

Српска војска имала је одлучујућу улогу у пробоју Солунског фронта и у незадрживом походу ослобађала делове Србије натеравши на капитулацију: Бугарску и Турску, али и Аустро-Угарску 4. новембра 1918. године.

За све време трајања рата и српско цивилно становништво је страдало како од епидемија заразних болести тако и од окупаторске власти кроз мучења, убијања и слања у логоре.

Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила. Током рата изгубила је, процењује се, између 1.200.000 и 1.300.000 становника што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.

Наталијина рамонда уведена је као симбол којим обележавамо Дан примирја. Магична способност повратка у живот, представља главну спону између српске државе и Наталијине рамонде. Лепотом љубичастих цветова, као и могућношћу да се уз пар капљица воде врати у живот Наталијина рамонда никог не оставља равнодушним. Цвет је добио име по краљици Наталији Обреновић. Овај цвет расте на Кајмакчалану, попришту славне битке у Првом светком рату, па је све указивало на то да овај цвет са пуним правом заслужује да се нађе на амблему за Дан примирја, као и да представља симбол препорода српске државе. Део амблема чини и албанска споменица која представља највеће страдање српског народа у овом рату, а то је повлачење преко Албаније.

Ово је посебна прилика да се сетимо свих знаних и незнаних српских војника који су своје животе дали за Отаџбину.

СЛАВА ИМ !!!