Први писани траг у вези школе у Манђелосу налазимо у једном упитнику за општину Манђелос, који је 9. јула 1859. написао лежимирски бележник А. Николајевић. У овом опису села читамо да је у селу тада постојала српска школа са једним учитељем, смештена у солидно сагрђену зграду, сазидану 1810. године. Деце школског узраста било је око 70, а школу је похађало само њих 40. Између два светска рата настава се одвијала у две зграде, удаљене једне од друге око 50-ак метара, тзв. „горње и доње школе“. Свака од њих имала је по један учитељски стан са баштом, а учитељи су за огрев добијали по четири хвата дрва. Настава је почињала у осам сати и трајала је до пола дванаест, а друга смена трајала је од два до четири сата. Часови веронауке држани су суботом, а понекад и понедељком. Часове веронауке, као и хор водио је парох манђелоски Лазар Ранковић, полиглота, врстан интелектуалац и покретач многих харитативних делатности у селу. На Врбицу и на Врачеве ђаци су ишли са учитељима на Врањаш. Одмах по завршетку Првог светског рата школа је устројена као петоразредна, да би 1960. год. постала потпуна основна школа.

Други светски рат тешко је погодио читав Срем па самим тим и Манђелос. Школа поново ради од новембра 1944. год. непосредно по ослобођењу села. Школска зграда у којој се и данас одвија настава подигнута је 1954. Године, а 1958. добија име Урош Стојчић по предратном уцитељу, рођеном у Манђелосу 1910. Године, члану КПЈ, учеснику НОБ-а, стрељаном од нациста 7. маја 1942. године.

Августа 1973. самоуправним споразумом о удруживању интегрисане су основне школе „Урош Стојчић“ из Манђелоса и ОШ „Александар Аврамовић Цига“ из Лежимира у чијем саставу је већ радила школа у Шишатовцу. Седиште новоформиране школе постаје Манђелос. 20.12.1977. почиње да се уводи парно грејање у учионице.

Школску 1979/80. обележава упис малог броја ученика у читавој општини. Из разлога нерентабилности малих одељења у сеоским школама, школе у Манђелосу, Лежимиру и Шишатовцу прикључене су ОШ „Слободан Бајић Паја“ у Ср. Митровици. Ученици из Лежимира и Шишатовца од 5. до 8. разреда, посебним ђачким аутобусом возе се у школу у граду, а у нижим разредима уводе се комбинована одељења.

Осамдесете се са пуним правом могу назвати златним годинама школе у Манђелосу. Поред тога што се школа уређује и опрема, развија се сарадња са школама „Светозар Тоза Марковић“ из Новог Сада, „Слободан Бајић Паја“ из Калесије (БИХ). Ђаци из тих школа проводе распусте једни код других и тако се развијају многа пријатељства. Песници, писци, глумци често су у посети, а 1987/88. екипа РТБ снима серију „Портрет Илије Певца“ у селу и том приликом користи више од годину дана поткровље школе за гардеробу и канцеларије. Многи ученици као и мештани учествују као статисти у раду глумачке екипе, тада познатих југословенских глумаца. 1984/85. изграђена је зграда забавишта непосредно уз школу, заједно са поткровљем, чиме је школа добила кабинете за техничко, информатику, модерну кухињу итд. 1981. поводом сеоске славе на ручку у школи су чланови фудбалске репрезентације Габона, који су на припремама у нашој земљи. Тих година школи су посетили чланови колектива ОШ „Мето Барјактари“ из К. Митровице. У летопис школе уписао се и Секу Траоре политичар из Гвинеје.

2013. залагањем Савета МЗ Манђелос, школа је скроз реновирана, како споља тако и изнутра. Промењен је кров, урађена фасада, унутрашњост окречена,постављен је ламинат у уионице, промењена је столарија и купљен је нов намештај.

Текст припремио вероучитељ Милан Бараксадић